New Orleans, LA
Verovatno i najbolji grad koji sam mogao da izaberem za ovaj program. Nju Orleans je definitvno nesto drugo. Po mom misljenju, nema veze sa ostalim gradovima u Americi, nije za poredjenje, unikat je! Treba ga doziveti! Ziveti u njemu godinu dana i nije lako kad se pogleda na kraju, u smislu neke vrste odmora, jer tamo toga nema. Grad ne spava, ne staje.
Imao sam tu srecu i da budem u godini kada je i 300 godina grada. Festivali su svakako nesto sto obelezava Nju Orleans generalno svake godine, a pogotovo u toj 2018. godini kada bukvalno svaki dan ima nesto sto se dogadja u gradu. Desava se i dosta sportskih dogadjaja, kao i koncerata. Sve se odrzava u Smoothie King Center, domu New Orleans Pelicans (kosarkaski klub), kao i u Mercedes Benz Superdome, domu New Orleans Saints (americki fudbal). Ceo grad zaista dise kao jedan kada igraju Sejntsi i to stvarno treba doziveti i prepustiti se, iako, na primer, ne pratite kao ja sto nisam. Kosarkaska regularna sezona je od oktobra do aprila, dok je NFL od avgusta, kada pocinje pre season games do januara kad pocinje play off.
Mardi Gras ili Fat Tuesday ili Debeli utorak je najveci dogadjaj u godini, oko milion turista moze da prodje kroz tri, cetiri koliko traju parade. To je zaista nesto posebno i stvarno treba doziveti to. Potpuno je nebitno da li je kisa, hladno, vruce, vetrovito, na ulicama u celom gradu ce biti desetine hiljada ljudi i bice razdragani i veseli i moram priznati pijani. Za razliku od drugih drzava i gradova, u Nju Orleansu moze da se pije na ulici. Nju Orleans je grad svega i svih. Svi su dobrodosli. Nije bitno odakle ste, samo ako ste spremni da se proveselite, na dobrom ste mestu.
Definitvno grad muzike, kolevka Dzeza i Bluza, ali i miks svega ostalog. Na svakom koraka su i latino regeton, hip hop, rep, R’n’B, nesto manje elektronskog zvuka, ali i to moze da se pronadje ko hoce.
O istoriji samog grada ima mnogo sta da se vidi i cuje. Od Francuza i Spanaca koji su dolazili i osvajali, samim tim su i ostavili veliki uticaj tih kultura, dve najvece kulture koje postoje su Cajun i Creole, s toga je najpoznatiji deo Nju Orleansa French Quarter, nesto sto nisam video nigde osim u Nju Orleansu, kao da ste u Evropi. Iz Luzizijane je za vreme drugog svetskog rata otislo mnogo ljudi na razne frontove, s toga imaju i drugi najveci muzej II svetskog rata na svetu. Mozda i najbolji muzej u kojem sam bio do sad u mom zivotu. Vredan odlaska tri puta, jer samo tako mozete da vidite sve i dozivite ga u punom dahu. Cetiri zgrade su u pitanju.
Sto se hrane tice, definitvno najbolje mesto u Americi za to. Pogotovo ako neko voli morske plodove. Ali zaista ima sve i za svakoga.
U gradu se i dalje mogu videti ostecenja od velikog uragana Katrina koji se desio 2005. godine. Postoje dve velike zgrade koje su i dalje posle toliko godina potpuno napustene i deluje zastrasujuce. Kao da je zombi apokalipsa. Pre nego sto sam se vratio, jednu zgradu su krenuli da rekonstruisu i bice Four Seasons Hotel. Za mojih godinu dana nije bilo uragana, ali konstantno se zivi u tom nekom, ne mogu reci strahu, ali ocekivanju da opet moze da se desi nesto slicno. Oni su navikli na tako nesto, a za nas koji dodjemo, ipak nije svejedno samo na pomisao, a sta ako krene? U odnosu na 2005. godinu, sada je grad daleko spremniji, sto su mi i mnogi lokalci potvrdili, ali priroda je priroda. Era Nju Orleansa se deli na pre i posle Katrine, jer se mnogo ljudi koje je pobeglo nikad nije ni vratilo. Ali, svakako proces oporavka se blizi kraju uz nadu da se nesto slicno nece dogoditi.
Sto se tice vremena, generalno je mnogo sparno, leto je konkretno kad sam ja bio bilo nikakvo. Kisovito, oblacno, sparno i na momente vruce. Temperatura ne ide preko 35C, barem ja kad sam bio ziva nije presla 35C. Apsolutno najlepsi meseci sto se vremena tice su mi bili Mart, April i Maj, mnogo suncanih intervala, i pored sparine bilo je divno uzivati u skroz suncanim danima. Sto se zime tice, do 26. decembra setao sam u sortsu i majici sto mi je bilo fantasticno, ali onda je naglo pala temperatura i dve, tri nedelje je bilo jako hladno, -5C je najhladnije sto je bilo i to je bila najhadnija zima koju su imali u poslednjih 20 godina, tako barem kazu. Cak je na 80 mija od Nju Orleansa padao sneg i zadrzao se citav dan! O tome se pricalo kao da je pala kisa u sahari. Tamo sneg nije normalna prirodna pojava i s toga normalna zima tamo jeste kraj decembra i malo januara i moze doci i do 5C, osim ako opet ne bude najhladnija zima kao meni. Svakako ponesite neku topliju jaknu, posto je ja nisam imao i verovao sam guglu i prosecnoj temperaturi koja je navodno bila 18C za decembar i 16C za januar, od tada vise ne verujem guglu.
Zaista kada se osvrnem na tih godinu dana, mogu da kazem da sam presrecan sto sam imao priliku da budem deo tog grada u jednom delu svog zivota i zaista necete pogresiti ako odete tamo. Siguran sam da cu otici jednom i kao turista, da ga dozivim i na taj nacin. 2024. godine Nju Orleans je domacin Superbowla (finale americkog fudbala) i to u vreme Mardi Gras. Eto lepe prilike za moj povratak tamo.
Hyatt Regency New Orleans – Front Desk Agent
Rad u svakom hotelu nije lak. Pa nije ni bio u Hyatt Regency New Orleans koji ima 1200 soba. To je jedna posebna masinerija. Volim da kazem kao drzava u drzava jer zaista tako jeste. Samo zamislite na dnevnom nivou koliko tu ljudi prodje, a u hotelu se konstantno nesto desava. Konferencijski je hotel i ima mnogo sala, malih, srednjih, velikih i ogromnih. Hala i stadion su odmah iza hotela, tako da kad god se tu nesto desava, utakmica ili koncert Hyatt je prva opcija.
Konkretno ja, mogu reci da sam blago zadovoljan iskustvom. Mislim da sam mogao jos mnogo da naucim. Zadesila me je promena menadzmeta u okviru celog Room Division i Front Office i ta tranzicija je zaista dugo trajala. To nuzno i ne mora da bude lose, stavise moze da bude i dobra stvar, da se brzo dokazete ko hoce da radi, ali oni jednostavno, koliko god oni pricali da nas fer tretiraju kao regularne zaposlene, to nije u praksi tako. Mozda ce se u nekom trenutku stvoriti lazna nada, “e ipak su me primetili, moze biti nesto od toga“, ali nazalost nije tako. Htece mozda i da cuju neki predlog, iz petog pokusaja, i bice savrseno “fake“ i saslusace vas i zahvaliti se bukvalno nece nista uraditi p tom pitanju. E sad, jako je bitno zasto si dosao? Sta ti zelis od tog iskustva? Na kojoj si poziciji? Ja konkretno, sam isao zbog iskustva, zato sam i izabrao recepciju. Samim tim znao sam da od para nema nista, mada i tu moze da se ustedi i napravi nesto ekstra sa tzv. “upsell-ima“ (upgrade sobe po odredjenoj ceni), ali to svakako ne moze da se poredi sa F&B, bilo u restoranima ili na banketima, zavisi gde radite, zaradjuje se drasticno mnogo vise. I to je okej ko to zeli. Ja to nisam hteo jer sam znao iz prve ruke da, npr. na banketima nema zivota godinu dana, radi se po 14,15,16 sati nekad i vise, i tako po par dana u nizu i tako u krug, duple, triple smene (zamislite tri puta idete kuci i vracate se na posao u istom danu ili ni ne odete vec ostanete i spavate u kantini), ja licno to nisam zeleo i zato sam izabrao recepciju, sto je svakako i deo onoga sto sam studirao, a i pre Hyatt-a radio.
Nisam bio zadovoljan sa drugim menadzmentom koji je dosao, nisu pratili program, zapravo ni prvi menadzment ga nije postovao, ali su oni brzo otisli. Sam trening je bio vrhunski, odusevljen sam bio na pocetku, a onda naravno kako je vreme prolazilo, standardne boljke svih hotela, nedostatak ljudi, a mnogo posla, ali to nije bilo toliko lose jer je bilo prekovremenog rada, a to se naravno lepo placa, ali je bila jedna velika neorganizacija i sa prvim, a pogotovo sa drugim menadzmentom. Drugi menadzment koji je dosao u februaru zaista je bio dobar u pocetku, ali taj pocetak je bio mozda dva, tri meseca i onda blaga katastorfa. Nista nisu postovali sto se programa koji imamo tice i tih rotacija koji stoje u njemu. Tvrdim da sam mozda naucio oko 50% stvari, zato mi je i krivo sto nisam vise uspeo, ali bila je to jedna velika borba svih godinu dana i zaista moram reci da na kraju je to bilo odlicno iskustvo, jer i lose iskusto je dobro iskustvo. Iskljucivo iz tog aspekta je bilo odlicno na kraju kad se okrenem.
Zato je bitno da znate zasto ste dosli, sta vam je cilj? U suprotnom, vrlo lako mozete da se zagubite u svemu, a tamo ste sami i daleko od kuce i moze biti tesko. Svestan da je moglo bolje, ali moglo je i gore, tako da jesam zadovoljan blago, ali da je moglo bolje, moglo je jer svakako moze da se nauci mnogo.
AYUSA
Velika zahvalnost Olgi Krstic za sve. Od pocetka do kraja. Od dana kad sam se prijavio sto je bilo nesto oko desetog, dvanaestog oktobra do mog veoma brzog odlaska, sestog novembra. Svaki detalj je bio obradjen i objasnjen. Mislim da sam usao u istoriju agencije koliko smo brzo zavrsili sve od dana prijave do mog odlaska tamo. Vrlo sam zadovoljan i agencijom ovde i sponzorskom agencijom tamo. Pomogli su mi mnogo u vezi odlaska na Kubu iz Amerike, vrlo su bili efikasni i precizni. Tako da sto se tice obe agencije, a pogotovo Ayusa, zaista pozitivno iskustvno, za svaku preporuku.
